Зубни каријес је патолошки процес који доводи до разградње и распадања чврстих зубних ткива . То је иреверзибилно обољење које нема моћ спонтаног излечења .
Каријес је један од најчешћих обољења људи , без обзира на узраст , пол и расу . Јавља се на свим зубима .
Статистика показује да је каријес распрострањенији код цивилизованих народа , па се сматра да је то болест савременог друштва .
Ова појава се објашњава чињеницом да се примитивни народ хранио чврстом храном , која није била термички довољно третирана , док се савремене цивилизације хране искључиво храном која је термички обрађена , уситњена и омекашана , коју није потребно дуго жвакати и која се лепи за зубе , што у моногоме погодује напредовању каријеса .
На данашњем нивоу развоја стоматологије као науке , применом моногих превентивних метода могу се ублажити последице цивилизацује на овакво здравље , односно може се утицати на смањење учесталости појаве каријеса .
Највећи број стоматолошких захвата обавља се да би се уклониле последице каријеса . Те последице су бројне и вишеструке ,а пре свега ту убрајамо :
- Смањена способност жвакања , која доводи до поремећаја у дигестивном тракту ,
- Отежано одржавање хигијене уста и зуба и непријатан задах из уста ( fetor ex ore ),
- Продор бактеријске инфекције према пулпи зуба и пародонталном ткиву , што доводи до запаљења пулпе , некрозе и до запаљења у апикалном пародонцијуму .
- Надражено околно меко ткиво као последица оштрих ивица кариозних зуба , што може изазвати запаљење тог ткива гингиве , а уколико надражај потраје дужи временски период може доћои и до тежих промена ( некроза , малигна алтерација и сл . )
- Нарушен естетски изглед пацијената .
Каријес има велики утицај на психо – физичко здравље оболелих особа , јер болови који који су чест пратилац зубног каријеса наносе патњу човеку и умањују његову радну способност .
Скупе протетске надокнаде зуба изгубљених због каријеса оптерећују поједница , здравствену службу и друштво у целини . Због свега тога каријес има социјално – економски значај .
ЕТИОЛОГИЈА КАРИЈЕСА
И ако етиологија ( узроци ) каријеса нису још до краја у потпуности одкривени и разјашњени ми слободно можемо рећи да је етиологија каријеса је мултикаузалана , тј. да на његов настанак утиче више фактора у исто време . ти фактори могу бити и општи и локални .
Постоје многобројне теорије о настанку каријеса , али још увек нема тумачења која у потпуности објашњавају овај проблем .
Највећи број присталица имају следеће теорије :
- Милерова теорија из 1882 . године , је теорија која тумачи да је каријес постепен
процес разградње и распадања тврдих зубних супстабнија , при чему се одвијају два
паралелна процеса :
1. процес ДЕКАЛЦИФИКАЦИЈЕ НЕОРГАНСКИХ делова зуба под дејством КИСЕЛИНА и
2. процес РАЗГРАДЊЕ ОРГАНСКИХ МАТЕРИЈА под дејством ПРОТЕОЛИТИЧКИХ
ФЕРМЕНАТА које стварају неке БАКТЕРИЈЕ , нормални становници усне дупље .
Киселина која разграђује неорганске делове зуба је у ствари млечна киселина , која
настаје у устима под дејством ацидофилних бактерија на остатке хране , претежно
угљене хидрате
- Готлибова теорија из 1947 године , базира се натежњи да протеолитичке бактерије разлажу органске делове у глеђи и дентину , при чему омогућавају пенетрацију микроорганизама и настанак каријеса .Кариозна лезија праћена је појавом жућкастих пигманата који су резултат протеолитичке активности .
- Ендогена теорија подразумева улогу фермената фосфатазе у настанку каријеса . По овој теорији почетак настанка кариозног процеса настаје деловањем фосфатазе на органске компоненте у тврдим зубним супстаннцама .
- Према најновијим истраживањима , велики значај у настанку каријеса има ДЕНТАЛНИ ПЛАК .
То је органска наслага локализована на зубима , љигава , безбојна голим оком невидљива . Може се индентификовати применом специјалних боја за бојење денталног плака на бази еозина , еритрозина , базичниг фуксина и метиленско плавог , у облику таблетица које се грицкају или раствора којима испирамо уста .
У дентинском плаку постоје бројни микроорганизми , десквамиране епителне ћелије и састојци пљувачке .
Бактерије су најбитнији састојак дентинског плака , а међу њима најодговорније за настанак зубног каријеса су кариогени сојеви стрептокока ( STREPTOKOKUS MUTANS , streptokokus mitis , aureus , sangvis i salivarijus ) који су нормални становници усне дупље . Ове бактерије својим ензимима разлажу угљене хидрате до крајњих продуката , као што су млечна киселина и пропионска киселина , које врше деминерализацију глеђи . У стању су да и од угљених хидрата синтетишу полисахариде који са протеинима пљувачке стварају нерастворљиве талоге . Ови се причвршћују за зубну глеђ и тако учествују у стварању плака .
ФАКТОРИ КОЈИ ДОПРИНОСЕ НАСТАНКУ КАРИЈЕСА
Постоје многобројни фактори који дприносе настанку каријеса , а деле се на опште и локалне . дејство општих фактора је везано за промене у организму као целини , док су локални фактори претежно везани за промене у усној дупљи и зубима .
Општи предиспонирајући фактори :
1. Наслеђе – доказано је да нека обележја зуба , као што су облик , величина и структура зуба могу бити наследне , а у вези са тим и склоност тј. отпорност зуба према каријесу . поред тога , на настанак каријеса су од утицаја и начин живота и навике једне породице ( исхрана , одржавање оралне хигијене , здравствена просвећеност ) ,
2. Општа обољења – нека обољења , као што су ТБЦ , луес , Дијабетес , Анемија и тд. Смањују отпорност организма , чиме стварају услове за настанак каријеса . Ако се ова обољења јаве у току формирања зуба , негативно утичу на њихов квалитет , што такође доприноси настанку каријеса .
3. Ендокрини поремећаји – смањена функција паратироидне жлезде која утиче на метаболизам калцијума слаби минерализацију зуба и њихову отпорност на каријес . Повећано лучење тироидне жлезде такође може допринети настанку каријеса , јер је један ос симптома ових поремећаја повећана глад , што прети повећано уношење хране , а тиме и угљеноих хидрата .
4. Пубертет и гравидитет - То су физиолошка стања организма у којима су честа обољења меких ткива усне дупље ( гингивитис и стоматитис ) . што уз лошу хигијену уста и зуба веома погодује настанку каријеса .
5. Исхрана – Исхрана као опши фактор делује на зуба у развоју . Храна дефицитарна минералима , као што су калцијум , фосфор и флуор за време формирања зуба утиче на слабију минерализацију чврстих зубних ткива и смањује отпорност зуба према каријесу
Недостатак неких витамина , као што су витамини А , Д и Ц , такође утиче на настанак каријеса . Недостатак витамина Д доводи до настанка РАХИТИСА . Рахитични зуби показују слабију минерализацију глеђи и дентина и подложни су настанку каријеса . Витамин Ц има јако битну улогу у организму , као што су улога у стварању интерцелуларне супстанце , колагена , костију , косе , дентина и зубне пулпе . Према томе недостатак овог витамина доводи до поремећаја у формирању зуба , а тиме и до смањења отпорности према каријесу .
Локални предиспонирајући фактори :
1. Структура зуба – Лоша минерализација у време изградње глеђи доводи до њене хипоплазије која је предиспонирајући фактор за настанак каријеса .
2. Положај зуба у зубном низу – збијеност зуба и малпозиције зуба условљавају задржавање хране и отежавају одржавање хигијене зуба , што погодује настанку каријеса .
3. Облик зуба – поједини зуби су због свог облика погодни за настанак каријеса . То запажамо код првог сталног молара , јер он има изражене фисуре на оклузалним површинама . Осим тога то су уједно и први стални зуби који се појављују у усној дупљи , па се самим тим налазе најдуже у близини кариозних млечних зуба . Морфолошки облик доњих секутића без ретенционих места чини ове зубе најотпорнијим према каријесу . Томе доприноси и њихов положај јер се налазе на месту где пљувачка брже циркулише и спира храну .
4. Орална хигијена – Лоша хигијена уста и зуба доводи до задржавања остатака хране и наслага на зубима , а тамо се стварају услови за настанак разних запаљенских процеса слузокоже усне дупље , што такође доприноси појави каријеса .
5. Пљувачка – једна од улога пљувачке је спирање остатака хране са зуба . Пљувачка , у ствари , врши физиолошко самочишћење зуба . Из различитих разлога смањено лучење пљувачке умањује ефекат чишћења зуба , што погодује настанку каријеса . Поред количине излучене пљувачке , битан фактор је и вискозитет пљувачке . Смањена количина пљувачке , праћена повећаним вискозитетом , идеална је средина за развој каријеса јер је таква пљувачка густа и лепљива .
6. Лоши испуни и протетски радови – омогућавају ретенцију тј. задржавање хране , дентинског плака и других наслага на зубима , што такође погодује настанку каријеса .
7. Исхрана – честа употреба угљених хидрата , а нарочито оних који се лепа за зубе и на тај начин дуже остају у контакту са њиховом површином , погодује настанку каријеса . Под дејством бактеријских фермената долази до разлагања угљених хидрата и стварања киселина као што су сирћетна , млеча и мравља киселина , које под одређеним условима врше декалцификацију глеђи .
ПОДЕЛА КАРИЈЕСА
Према начину настанка каријес се дели на :
- Примарни ,
- Секундарни и
- Каријес рецидив .
- Примарни каријес је прегледом установљена кариозна лезија која није третирана .
- Секундарни каријес је нова кариосна лезија која се јавља на ивици већ постојећег испуна
- Каријес рецидив настаје као последица непотпуно обрађене претходне кариосне лезије ( при препарацији остаје део кариозног дентина испод пломбе ) .
Према локализацији каријес можемо поделити на :
- каријес фисура ( оклузални каријес )
- каријес апроксималних површина ( апроксимални каријес )
- каријес врата зуба ( цервикални каријес )
Према дубини кариозне лезије каријес се дели на :
- Површински каријес / Caries superfitijalis ( захвата глеђ )
- Средњи каријес / Caries media ( Глеђ и део дентина )
- Дубоки каријес / Caries profunda ( Глеђ и већи део дентина, готово до саме пулпе )
Према току и брзини напредовања каријес делимо на :
- Акутни каријес / Caries acuta ( има необично брз ток и обично захвата већи број зуба од једанпут )
- Хронични каријес / Caries chronica ( споро напредује , тамне је боје , често црне због јаке пигмантације кариозног дентина )
٭ Посебна врста хроничног каријеса јесте тзв. СТАЦИОНАРНИ КАРИЈЕС . За њега је карактеристично да је глеђ потпуно истрошена , а оголићена површина дентина је мрка , готово црна , али потпуно тврда . Најчешће се јавља на први првим моларима .
Према врсти захваћене супстанце каријес се дели на :
- Каријес глеђи ,
- Каријес дентина
- Каријес цемента
Према начину ширења каријес се дели на :
- Подминирајући – површински и
- Пенетрирајући – продире дубоко према пулпи .
