БРОЈ СТАЛНИХ ЗУБА
- DENTES PERMANENETES чине 32 симетрично распоређена зуба у горњој и доњој вилици . Док млечних зуба (dentes decidui s. lactei ) има 20 јер млечна дентиција нема премоларе .
У обе вилице налази се по 16 зуба и то:
- 4 секутића – dentes incisivi
- 2 очњака – dentes canini
- 4 предкутњака или премолара – dentas preamolares
- 6 кутњака тј. молара – denetas molares .
Зубни низ у горој вилици има облик полуелипсе , док у доњој вилици има нешто мањи полупречник и облик параболе . Сви зуби у зубном низу једне вилице , изузев последњих зуба у низу тј. трећих молара са дисталне стране , у међусобном су контакту
Тај контакт је у младих особа остварен у виду тачке па га називамо КОНТАКТНА ТАЧКА , а код старијих особа у виду површине па се назива КОНТАКТНА ПОВРШИНА
Ово се дешава услед тога што у току живота долази до трошења апроксималних
( бочних ) површина због услед њиховог међусобног контаката приликом жвакања хране , а појава је физиолошка и назива се АПРОКСИМАЛАНА АБРАЗИЈА .
- Контактна тачка је јако битна зато што о могућава равномерно преношење притиска жвакања на све зуба једне вилице , такође одржава зубе у зубном низу тј. спречава њихово хоризонтално померање и онемогућава западање хране у просторе између зуба ( интердентални простор ) .
- Интердентални простор се налази испод контактне тачке или површине , има облик троугла са базом која је окренута према врату зуба , а врхом према контактној тачки . Интердентални простор , физиолошки није празан простор , напртив он је испуњен интерденталном папилом .
Поред контакта зуба једне вилице , постоје и међусобни контакти зуба горње
( Maxillae) и доње вилице ( Mandibulae ), а који се остварују у различитим положајима .
Тај контакт се остварује путем оклузије и артикулације .
- ОКЛУЗИЈА је контакт оклузалних површина зуба горње и доње вилице у стању мировања , АРТИКУЛАЦИЈА за време кретања доње вилице .
ВРЕМЕ НИЦАЊА СТАЛНИХ ЗУБА
Ницање зуба се одвија у строго утврђеном временском интервалу јер зависи од више фактора .
Према Логан – Кронфелду зуби ничу у просеку , следећим редоследом :
ДОЊА ВИЛИЦА ГОРЊА ВИЛИЦА
- централни секутић 6 – 8 год. - централни секутић 7 – 8 год.
- бочни секутић 7 – 8 год. - бочни секутић 8 – 9 год.
- очњак 9 – 10 год. - очњак 11 – 12 год.
- први премолар 10 – 12 год. - први премолар 10 – 11 год.
- други премолар 11 – 12 год . - други премолар 10 – 12 год .
- први молар 6 – 7 год . - први молар 6 – 7 год .
- други молар 11 – 13 год. - други молар 12 – 21 год.
- трећи молар 17 – 21 год. - трећи молар 17 – 21 год.
Ницање зуба не завршава се у потпуности и њихов раст јер процес развоја корена траје још неколико година . У просеку се узима да је корену потребно још три године да заврши раст и развој од момента појаве крунице тог зуба у усној дупљи .
АНАТОМСКИ ОБЛИК ЗУБА
На сваком зубу разликујемо следеђе анатомске делове :
1. Круна зуба ( Korona dentis )
2. Врат зуба ( Collum dentis
3. Корен зуба ( Radix dentis )
3. Корен зуба ( Radix dentis )
- Круна зуба ( Korona dentis )
1. Анатомска круна је део зуба који је прекривен глеђу , а простире се од инцизалне ивице тј. оклузалне површине до цементно – глеђне границе
2. Клиничка круна је део зуба који стоји ван чврстих и меких ткива вилица икоји је видљив у усној дупљи .
Дужина клиничке круне зуба се у току живота мења и варира у зависности од бројних етиолошких фактора . Тако нпр. код непотпуно изниклих зуба , код едема и хипертрофије гингиве или ако дође до фрактура крунице зуба , клиничка круна је краћа од анатомске крунице . Уколкио дође до ретракције гингиве , па се у усној дупљи види и део корена зуба , клиничка круна је дужа од анатомске .
- Врат зуба ( Collum dentis )
То је гранични део између анатомске круне и корена зуба . Цементно – глеђна граница је линија која се формира на месту где се граниче глеђ и цемент зуба . Други назив за ову границу је ЦЕРВИКАЛНА ЛИНИЈА .
- Корен зуба ( Radix dentis )
То је део зуба смештен у зубној чашици ( alveola dentis ) . Покривен је цементом . Завршни део корена назива се врх корена ( apex radicis dentis ) и он се завршава отвором зубног канала ( foramen apicale ) . Кроз овај отвор у зубну шупљину тј. комору зубне пулпе улазе крвни и лимфни судови и нервна влакна , а сви они чине саставни део зубне пулпе тј. живца .
Корен зуба је везан помоћу везивних влакана која припадају периодонцијуму .
ПЕРИОДОНЦИЈУМ
Налази се периодонталном простору , тј између цемента и алвеоларне кости , а чине га везивна влакна , ћелијски елементи , крвни и лимфни судови и нервна влакна .
ПАРОДОНЦИЈУМ
То је потпорни апарат зуба . Чине га гингива , цемент , периодонцијум и алвеоларна кост .
