Функција зуба се састоји у одгризању и ситњењу хране .
У групу зуба који одсецају храну спадају предњи зуби , тј . секутићи и очњаци ,а у групу зуба који ситне храну спадају бочни зуби тј, премолари и молари
( кутњаци и предкутњаци ) .
Зуби имају одређени морфолошки облик , што зависи од њихове функције .
Крунице предњих зуба имају четири површине и једну сечивну ивицу , док код бочних зуба запажамо пет површина .
- БУКАЛНА ПОВРШИНА ( facies buccalis ) је површина бочних зуба окренута према образу .
- ЛАБИЈАЛНА ПОВРШИНА ( facies labialis ) је површина предњих зуба окренута према уснама .Букална и лабијална површина имају заједнички назив ВЕСТИБУЛАРНА ПОВРШИНА ( facies vestibularis ) јер су окренуте према предворју усне дупље тј. Vestibulum oris .
- ЛИНГВАЛНА ПОВРШИНА ( facies linqvalis ) је површина доњих зуба окренута према језику .
- ПАЛАТИНАЛНА ПОВРШИНА ( facies palatinalis ) је површина горњих зуба окренута према непцу . Лингвална и палатинална површина имају заједнички назив ОРАЛНЕ ПОВРШИНЕ ( facies oralis ) јер су обе окренуте према правој усној дупљи ( cavum oris proprium ) .
- МЕЗИЈАЛНА ПОВРШИНА ( Facies mesialis ) је окренута према средњој линији зубног низа такозваној мезијалној линији .
- ДИСТАЛНА ПОВРШИНА ( facies distalis ) налази се на супротној страни од мезијалне . Заједничко име за мезијану и дисталну површину јесте АПРОКСИМАЛНЕ ПОВРШИНЕ ( facies aproximalis ) .
- ОКЛУЗАЛНА ИЛИ ГРИЗНА ПОВРШИНА ( facies oclusalis ) је површина бочних зуба преко које зуби горње вилице и зуби доње вилице долазе у међусобни контакт.
Крунице секутића и очњака уместо оклузалних површина имају сечивну ивицу
( margo incisalis )
1. СЕКУТИЋИ ( DENTES INCISIVI )
Облик секутића је подешен њиховој функцији одсецања хране . У свакој вилици се налазе по четири секутића и то два централна и два бочна . Централни секутићи су смештени ближе медијалној линији , док су бочни тј. Латерални секутићи смештени дистално од њих . На сечивним ивицама тек изниклих секутића виде се три испупчења тј . квржице које услед употребе убрзо истроше , тако да сечивна ивица постаје оштра и равна .
- Горњи централни секутићи су по величини највећи у групи секутића . Круница има облик длета . Мезијалне и дисталне површине конвергирају према врату зуба , лабијалне су конвексне , док су палатиналне површине конкавне . У цервикалној трећини палатиналне површине налази се једно јасно изражено испупчење , које називамо ЦИНГУЛУМ тј. Tuberculum dentale . Испод цингулума понекад се може видети удубљење , тј. Јамица ( foramen cоecum ) . Апроксималне стране имају облик троугла чија је база окренута према врату зуба , а врх према сечивној ивици . Инцизална ивица је код млађих људи таласаста , односно подељена је у три сегмента , док код старијих услед физиолошке абразије постаје равна . Горњи централни секутић има један масиван корен , који је често нагнут дистално .
- Облик горњих бочних секутића може да варира , али су најчешће слични централним секутићима од којих су мањи . Круна има облик длета са апроксималним површинама које су скоро паралелне . Код ових зуба foramen cоecum се чешће јавља него на централним секутићима . Латерални секутићи такође имају један корен и он је танак и повијен дистално .
- Доњи централни секутићи су најмањи зуби сталне дентиције . Бочни секутићи су нешто вићи од централних . Крунице доњих секутића имају облик длета . лабијалне површине су благо конвексне , алингвалне благо конкавне . мезијалне и дисталне површине имају облик троугла . И мандибуларни секутићи имају само по један корен . Централни секутићи имају нешто дужи корен од бочних секутића .
2. ОЧЊАЦИ ( DENTES CANINI )
- Очњаци чине границу између предњих и бочних зуба , а њихова функција је хватање и раскидање хране . Ови зуби су веома јаки и масивни и у случају потребе , могу да послуже као одлични носачи протетских радова . о је разлог што им се приликом конзервативне терапије посвећује посебна пажња .
На круницама горњих и доњих очњака разилкују се четири површине и једна сечивна ивица . лабијалне површине су конвексне , а оралне конкавне . Апроксималне имају облик троугла чија је база окренута према врату зуба , а врх према сечивној ивици . Инцизална ивица је изломљена на два неједнака дела . Крунице максиларних очњака су нешто шире у односу на крунице мандибуларних очњака . Њихов положај у зубном низу је такав да одржавају тонус мишића горње усне . Очњаци су једнокорени зуби чијије корен масиван и дугачак .
3. ПРЕДКУТЊАЦИ ( DENTES PRAEMOLARES )
- Осам предкутњака , по четири у свакој вилици , припадају групи бочних зуба. За разлику од предњих зуба крунице ових зуба имају пет површина и то : букалну , палатиналну , односно лингвалну , мезијалну , дисталну и оклузалну .
Горњи предкутњаци су сличног облика , док им је величина незнатно различита ( други предкутњак је нешто мањи од првог ) . Букалне површине су конвексне , а палатиналне заобљене . Апроксималне површине , за разлику од предњих зуба , имају облик правоугаоника
Оклузалне површине првих предкутњака имају овалан облик , док код других предкутњака имају облик петоугаоника . На оклузалним површинама налазе се две квржице и то :
- букална , која је оштрија и виша
- палатинална која је краћа и заобљенија .
Квржице су раздвојене фисуром . Први горњи предкутњаци имају два корена , од којих је један постављен букално , а други палатинално . Други предкутњаци најчешће имају по један корен .
Доњи предкутњаци се одликују лингвалним нагибом круница и оклузалних површина. Понекад имају већи број квржица . Крунице су им нешто ниже и заобљеније него код горњих предкутњака . Крунице првих доњих предкутњака су уже и дуже од круница других од круница других предкутњака . Букалне површине су конвексне , алингвалне су краће и уже од њих . Апроксималне површине имају облик четвороугла .
На оклузалним површинама првих преткутњака најчешће се налазе по две квржице – букална илингвална . Код ових зуба највише долази до изражаја разлика у величини квржица . Букалне квржице сувеома развијене и заузимају већи део оклузалне површине , док су лингвалне квржице неразвијене и мале , тако да се понекад ови зуби приближавају облику очњака .
На оклузалним површинама других доњих предкутњака може се видети већи број квржица .
Ова појава се назива МОЛАРИЗАЦИЈА ПРЕДКУТЊАКА јер се они сада морфолошки приближавају моларима . Најчешћи облик је са две квржице – букална и лингвална , а затим са три квржице – једном букалном и две лингвалне . Квржице су раздвојене дубоким фисурама .
4. КУТЊАЦИ ( DENTES MOLARES )
Кутњаци су морфолошки обликовани тако да могу да врше функцију ситњења и млевења хране . Њихове крунице су масивније од круница премолара , а нарочито су развијене оклузалне површине на којима се налази већи број квржица , па се зато молари називају и dentes multicuspidales .
Први горњи кутњак је највећи зуб у максиларном луку . Букална површина је конвексна , а палатинална је нешто мања од букале . На мезијалном делу палатиналне површине понекад се види рудиментирана квржица тзв. КАРАБЕЛИЈЕВА КВРЖИЦА ( Tuberculum Carabelli anomale ) .Ова квржице не учествује у процесу жвакања , али по њој може се разликовати десни од левог зубног низа . Апроксималне површине имају облик правоугаоника .Мезијалне површине су веће од дисталних .Оклузална површина има облик ромба , на њој се налаѕе четири квржице и то :
- две букалне ( букомезијална и букодистална )
- две палатиналне ( палатомезијална и палатодистална ).
Квржице су одвојене фисурама које дају облик латиничног слова " H " .
Први горњи кутњак има три корена : два букална ( буко мезијани и буко дистални ) и један масивни палатинални корен .
Други горњи кутњак може бити доста сличан првом горњем молару , само је у том случају нешто мањи , а може бити и веома атипичан .И овај зуб има три корена , који по некад међусобно срасту .
Трећи горњи молар је зуб који последњи ниче , а назива се и УМЊАК . Обликом може да подсећа на други молар али је ипак најчешће атипичан .Број и облик коренова су код овог зуба такође варијабилна категорија .
Први доњи кутњак је зуб са дефинитивно најмасивнијом круном .укална површина је конвексна , лингвална је нешто равнија , а мезијална и дистална су четвороугаоног облика На оклузалној површини најчешће се налази пет квржица и то :
- Три букалне 1. Букомезијална
2. Букодистална
3. Букомедијална
- Две лингвалне 1. Лингвомезијална
2. Лингводистална
Још једнаособеност оклузалних површина доњих првих кутњака је да су букалне квржице ниже од лингвалних . Квржице су раздвојене фисурама .Овај зуб има два корена од којих је један постављен мезијално , а други дистално .
Други доњи кутњак је обликом јако сличан првом доњем кутњаку али је нешто мањи ,а оклузалној површини можемо запазити четири квржице :
- Две букалне 1. Букомезијална
2. Букодистална
- Две лингвалне 1. Лингвомезијална
2. Лингводистална
И овај зуб има два корена ( мезијални и дистални ) .
Трећи доњи кутњак као и истоимени зуб из горње вилице показује јако велике варијације и у погледу облика круне и у броју и величини коренова .
