Пародонцијум тј. потпорни апарат зуба чине неколико различитих ткива која окружују зуб пружајући му потпору , чиме омогућавају његову функцију .
У пародонцијум спадају :
1. Гингива ,
1. Гингива ,
2. Периодонцијум ,
3. Цемент корена зуба и
4. Права алвеоларна кост .
То су ткива која су развојно , топографски , а нарочито функционално
у тесној међусобној вези .
у тесној међусобној вези .
Патолишки процес који захвата све делове пародонцијума означава се као ПАРОДОНТОПАТИЈА
ГИНГИВА
Гингива ( десни ) је део оралне слузокоже који је највећим делом припојен за алвеоларну кост и цемент корена зуба .
Треба разликовати три врсте гингиве и то су :
1. Анатомска гингива ,
2. Хистолошка гингива и
3. Функционална гингива .
1. Анатомска гингива обухвата врат зуба и покрива део алвеоларне кости .
Гингива се анатомски може поделити на : - Слободну гингиву ,
- Интерденталну гингиву и
- Фиксирану гингиву .
Сваки од поменутих делова има неке особене карактеристике , па се и зато изучавају одвојено .
СЛОБОДНА тј. МАРГИНАЛНА гингива је део гингиве који није припојен за подлогу , па се због тога и назива слободна гингива .
Ова маргинална гингива у виду крагне обухвата врат зуба .
На слободној гингиви разликујемо :
- Површину која је окренута ка усној дупљи која се означава као спољна или орална површина гингиве .Епител који прекрива ову гингиву назива се орални епител слободне гингиве .
- Површина слободне гингиве која је окренута према зубу назива се унутрашња површина
слободне гингиве и покривена је сулкусним епителом . Орални епител слободне гингиве и
сулкусни епител спајају се на ивици гингиве .
Између површине слободне гингиве и зуба налази се један плитак простор који се назива
ГИНГИВАЛНИ СУЛКУС .
На гингивалном сулкусу разликујемо : - унутрашњи или тврди зид ,
- спољашњи или меки зид
- дно сулкуса и
- улазни отвор .
Гингивални сулкус је у просеку дубок 1 – 2 милиметра и испуњен је сулкусном течношћу или сулкусним флуидом , која доста личи на серум крви . Улога ове сулкусне течности је пре свега у одбрамбеном механизму , јер она спира микроорганизме и стране материје из самог сулкуса .
На тај начин механички чисти сулкус . Пошто гингивална течност садржи антитела , леукоците , макрофаге , ензиме , неке аминокиселине и протеине , то је могуће да има извесну хуморалну одбрамбену функцију .
Она на жалост има и своја негативна својства , наиме , у њој могу да се размножавају микро-
оранизми и тако поспеше настанак каријеса .
ФИКСНА ( ПРИПОЈНА ) ГИНГИВА је део гингиве који је чврсто припојен за подлогу тј. цемент
корена зуба и алвеоларну кост . Фиксна гингива у коронарном правцу без јасне границе прелази у слободну гингиву . Границу између слободне и припојне гингиве чини замишљена раван која
пролази кроз дно гингивалног сулкуса .
Према вестибулуму се фиксна гингива простире до мукогингивалне линије , где прелази у алвеоларну слузокожу , док се са палатиналне стране без видљиве границе наставља у слузокожу тврдог непца . Припојна гингива се лингвално наставља на алвеоларну слузокожу , која затим прелази у слузокожу пода усне дупље .
Фиксна гингива је чврсте конзистенције и резилијентна је ( није покретна ) , док јој је површина
ситно зрнаста . Чврстоћа гингиве је последица присуства бројних колагених влакана која се у њој налазе . Чврстоћу гингиве потенцира и тесна повезаност са перостом ( покосницм алвеоларне
кости ) . По боји је фиксна гингива светлија у односу на остале оралне слузокоже .
ИНТЕРДЕНТАЛНА ГИНГИВА се често назива и ИНТЕРДЕНТАЛНА ПАПИЛА .
То је део гингиве који лежи између два суседна зуба и испуњава међузубни простор .
На попречном пресеку има троугласт изглед и смештена је између крунице два суседна зуба .
УЛОГЕ ГИНГИВЕ
Гингива има вишеструку функцију : 1. Заштитна улога ,
2. Сензорна улога и
3. Нутритивна улога .
- Заштитна улога : наиме гингива је од читавог пародонцијума највише експонирана и изложена спољашњим утицајима . То одређује њену најважнију улогу , која се огледа у заштити дубинских
слојева пародонталног ткива . Ово је гингиви омогућено захваљујући тесној вези са костима на
којима лежи , затим чињеници да у њој нема субмукозе , као и то да је јако богата колагеним
влакнима . То све гингиву чини непокретну и обезбеђује јој потребну чврстину , услед чега она
успева да успешно штити остали пародонцијум .
- Сензорна улога : остварује се присуством бројних нервних завршетака који леже у крзну гингиве . Гингива на разне надражаје реадгује одговарајућим сензацијама односно БОЛОМ . На овај начин постиже се заштита дубљих ткива пародонцијума .
- Нутритивна улога : Посматрано у целини гингива је јако добро васкуларизована , има добру
мрежу крвних судова , при чему се запажа јако много анастомоза захваљујући којима су повезани
многи крвни судови . На овај начин се у гингиви обезбешује таква васкуларизација да у њој не постоји ни једна " мртва зона ".
ПЕРИОДОНЦИЈУМ
То је ткиво које окружује корен зуба и причвршћује га за алвеоларну кост .
Смештен је у периодонталном простору . Назива се и периодонтални лигамант , периодонтална менбрана , алвеоларни лигамнет, алвеоларна покосница или дезмодонт .
Најчешће се у пракси употребљава термин ПЕРИОДОНЦИЈУМ
Реч је о везивном ткиву које је смештено око коренова зуба између цемента и алвеоларне кости .
У коронарном смеру периодонцијум се простире до ивице алвеоларне кости и на том месту се наставља ткивом гингиве . У пределу форамена апикале периодонцијум комуницира са ткивом
зубне пулпе . Простор између цемента и алвеоларне кости у који је смештен периодонцијум
означава се као ПЕРИОДОНТАЛНИ ПРОСТОР ( spatium periodontale ) .
Периодонцијум се исхрањује из три извора :
- Из артеријских крвних судова који долазе из алвеоларне кости ,
- Из крвног суда који улаз у форамен апикале дентис ,
- Преко крвних судова гингиве .
ИНЕРВАЦИЈА ПЕРИОДОНЦИЈУМА : У њему се налазе велики број нервних влакана и нервних завршетака . Главна нервна влакна за пародонцијум потичу од нерва који улази кроз фораман
апикале дентис за зубну пулпу . Други део нервних влакана периодонцијума потиче из алвеола -
рне кости .
ГРАЂА ПЕРИОДОНЦИЈУМА :
У њему зарликујемо следеће елементе :
а) Влакна : 1. основна колагена влакна , која су најбројнија и чине масу ткива периодонцијума . Пошто су колагена , она нису еластична па сходно томе се не истежу при деловању силе на зуб .
Груписана су у сноповима и упредена по дужини , тако да деловањем силе на њих долази до
њиховог исправљања . Амортизовање притиска омогућено је на тај начин што су ова влакна
таласаста и нису затегнута . Једним својим крајем усађена су у цемент корена зуба , а други крај је компактни део алвеоларне чашице . Називају се још и ШАРПЕЈЕВА ВЛАКНА
2. алвеоларна група влакана обухвата сва основна колагена влакна која леже у
алвеоли . То су она влакна која се сидре почев од ивице алвеоларн екости па до дна алвеоларне
чашице .Ту убрајамо : влакна алвеоларног гребена , хоризонтална влакна , коса влакна , апикална
влакна и интеррадикуларна влакна .
3. еластична влакна су она која леже у непосредној близиникрвних судова ,мало их је и међусобно се спајају .
4. остала колагена влакна разликују се од основних колагених влакана по томе што су она појединачна и нису груписана у снопове , тања су и пружају се у свим правцима .
5. ацидорезистентна влакан су малобројна и смештена тик уз крвне судове .
б) Ћелије : 1. Остеобласти ,
2. Остеокласти ,
3. Цементобласти ,
4. Цементокласти ,
5. Фибробласти и
6. Мастоцити
7. неке од белих ћелија ( лимфоцити , макрофаги и плазмоцити ) .
в) Основну екстрацелуларну супстанцу
г) Крвне и лимфне судове и
д) Нерве .
ФУНКЦИЈЕ ПЕРИОДОНЦИЈУМА :
Периодонцијум има јако сложену и разноврсну улогу . Као главне функције можемо навести
следеће :
- Потпорна функција ( учвршћивање и потпора зуба како би он могао да
одговори различитим зункционалним захтевима . Периодонцијум амортизује и неутралише
притисак који делује на зуб приликом мастикације ),
- Сензорна улога ( преко бројних нервних влакана и завршетака прима и
преноси надражаје , као што су додир , притисак или пак бол .) ,
- Нутритивна улога ( захваљујући богатству крвних судова и бројним анастомозама он представља јако битан извор исхране за све делове потпорног апарата зуба ),
- Формативна улога ( Да би компензувао деловање мастикаторних сила , у
њему се дешавају константне структурне промене . То се огледа у томе што се у току читавог
живота поједини делови периодонцијума разграђују , а одмах се затим поново стварају .)
- Заштитна улога .
АЛВЕОЛАРНА КОСТ
Алвеоларна кост је део доње и горње вилице који обухвата највећи део коренова изниклих зуба . У директној је зависности од зуба . Развија се ницањем зуба , а ресорбује се после његовог губитка .
АНАТОМИЈА АЛВЕОЛАРНЕ КОСТИ
Алвеоларна кост је део мандибуле и максиле у коју су усађени коренови зуба . У доњој вилици тај део зове се pars alveolaris mandibulae а у гореој вилици procesus alveolaris maxillae .
Највећи део алвеоларне кости чини спонгиоза . Према усној дупљи она је покривена компа-
ктном кости . На компакти се могу видети избочења која су проузрокована кореновима зуба и
називају се juga alveolaria .У спонгиози су усађене алвеоларне чашице тј. alveolae . Права алвео-
ларна корс на рендгенском филму назива се lamina dura .На њој се налази велики број ситних
отвора за крвне и нервне судове .
Остали део алвеоларне кости , у који спада спонгиоза и компакта која облаже вилице на површинама према усној дупљи зове се потпорна алвеоларна кост .
Спонгиоза је изграђена од коштаних гредица тзв. трабекула , а између се налази коштана срж . На уздужном пресеку алвеоларна чашица има облик пешчаног сата са најдужим делом у пределу
тачке ротације .
ФУНКЦИЈЕ АЛВЕОЛАРНЕ КОСТИ
Основна функциаја алвеоларне кости јесте попора и фиксација зуба у току мастикације тј
. акта жћвакања . Влакна периодонцијума једним својим делом су усађена у цемент корена зуба ,
а другим својим делом у алвеоларну кост и тако обезбеђују потребну фиксацију зуба у алвеоли .
У алвеоларнох кости током читавог живота се непшрекидно одвијају процеси разградње
старог и синтезе новог коштаног кива . Алвеоларна кост се јавља и настаје са почетком раста тј.
ницања зуба , а разграђује се спонтано и нестаје губитком зуба из вилиоце .
ЦЕМЕНТ КОРЕНА ЗУБА
Цемент је минерализовано тврдо везивно ткиво које прекрива анатомски корен зуба .
Цемент у целини покрива анатомски корен зуба , а простире се од врата зуба до врха корена зуба . На врху корена постоји отвор за пролазак нервнх влакана , крвних и лимфних судова . Он се у
пределу врата зуба граничи са глеђи .
Према томе да ли садржи ћелије или не цемент смо поделили на :
1. целуларни ( има ћелије )
2. ацелуларни ( нема ћелије ) .
ГУНКЦИЈА ЦЕМЕНТА ЗУБА
Мада се целуларни и ацелуларни цемент хистолошки јако разликују , њихова функција је
потпуно иста .
Цемент , као и читав пародонцијум , има улогу да фиксира зуб у алвеоли . Ту функцију цемент остварује на тај начин што обезбеђује фиксацију крајева основних колагених влакана .
У току живота део глеђи , па и дентина на самим ивицама и гризним површинама постепено се троши , што би могло да проузрокује снижење висине загрижаја и доведе до структуралних дегенеративних обољења доњевиличног зглоба . У физиолошким условима то се компензује МЕХНИЗМОМ СТАЛНОГ НИЦАЊА ЗУБА у коме цемент игра важну улогу . Наиме стално депоновање нових слојева цемента на површини корена зуба омогућава стално ницање зуба , што је
компензација за део глеђи изгубљен у функцији жвакања . На овај начин истовремено се обезбе-
ђује и потребна дужина корена зуба .
