Тврда зубна ткива су : 1. Глеђ ,
2. Дентин и
3. Цемент .
Меко ткиво зуба је : 1. Зубна пулпа .
ГЛЕЂ – SUBSTANTIA ADAMANTINA
Глеђ је највише калцификовано и најтрвђе ткиво у човековом организму .
Стварају га АМЕЛОБЛАСТИ , ћелије ектодермалног порекла ,пореклом из денталне пеликуле .
Наиме , највећу дебљину показује на инцизалним ивицама и квржицама зуба и ту дебљина глеђи износи од 2 до 3 mm , док се према врату зуба њена дебљина смањује и износи највише 1mm .
С обзиром на то да глеђ покрива и штити дентин који се налази испод ње и што треба да омогући обављање мастикаторне функције зуба , тврдоћа глеђи представља значајно својство .
Глеђ је најтврђа на мастикаторним деловима зуба
( оклузална површина премолара и молара и инцизалне ивице секутића и очњака ) , док је према врату зуба њена тврдоћа све мања .
Глеђ млечних зуба знатно је тања у односу на глеђ сталних зуба и њена максимална дебљина износи 1mm.
У хемијском погледу глеђ се састоји од 96 – 97% неорганских материја , а свега 1% чине органске материје и 2- 3% чини вода .
Боја зуба варира и то од жућкасте до сивкастоплаве , што све зависи од провидности глеђи , јер глеђ у зависности од степена минерализације треба да буде мање или више провидна тј. безбојна . Уколико је глеђ провиднија , зуб ће имати више жућкасту нијансу јер се испод глеђи провиди дентин који има жуту боју .
Део глеђи који се створи након рођења лошије је минерализован због прилагођавања детета новим условима средине , па је и глеђ тамније боје .
Између ова два слоја глеђи налази се једна јасно изражена тамна линија , која се назива ЛИНИЈА РОЂЕЊА или НЕОНАТАЛНА ЛИНИЈА .
Структурално посматрано глеђ се састоји од :
2. Између глеђних призми налази се интерпризматична супстанца , која је слабије минерализована од призми и сарджи већи проценат органских материја .
Глеђне призме на попречном пресеку имају шестоугаони облик и у односу на дентин глеђне призме се пружају углавном вертикално .
ДЕНТИН – SUBSTANTIA EBURNEA
Дентин представља калцификовано везивно ткиво које заузима највећи део зуба .
У круничном делу покривен је глеђу , а у пределу корена прекрива га цемент зуба .
Дентин сталних зуба је светло жуте боје и благо транспарентан ( провидан ) , а продукују га ОДОНТОБЛАСТИ , тј. ћелије зубне пулпе .
Дентин је знатно мекши у односу на глеђ , али је тврђи од цемета корена зуба и алвеоларне кости , такође .
Дентин је у целости прожет тзв. Дентинским каналићима у којима се налазе продужеци одонтобласта тзв. Томесова влакна .
Некада је било спорно да ли Томесова влакна чине једини садржај дентинског каналића, међутим ми данас знамо да у дентинским каналићима постоје и нервна влакана која су у тесној вези са Томесовим влакном , чиме се објашњава осетљивост дентина на надражаје . Томесово влакно и нерв заједно се налазе у дентинском каналићу уроњени у течни флуид кога чини интерстицијална течност .
Каналикуларна грађа дентина ,такође доприносу бржем ширењу каријеса и омогућава бржи продор бактерија према зубној пулпи .
У току живота човека стварају се у различитим етапама живота три различите врсте дентина :
1. Примарни дентин ( у 4 месецу феталног живота )
2. Секундарни дентин (физиолошки или функцијски дентин) .
3. Терцијарни дентин ( реактивни тј. надражајни дентин )
1. Примарни дентин је дентин који настаје у фази развитка зуба (нитраутерино) и у њему запажамо да су дентински каналићи међусобно паралелни и пружају се праволинијски од спољашње површине дентина до зубне шупљине ( cavum dentis ) .
2. За разлику од глеђи дентин се стврада у току читавог живота . Ницање зуба , односно њихово ступање у функцију мастикације , представља физиолошки надражај за стварање секундарног дентина .Распоред и правац пружања дентинских каналића у секундарном дентину су неправилни , а њихов број је знатно смањен . Зато се овај секундарни дентин још назива и физиолошки или функцијски дентин , а навише се ствара на предилекционим местима , а то су кров коморе пулпе , рогови пулпе , дно коморе и на улазима у канале корена .
ерозија , неки хемијски надражаји итд. долази до формирања терцијарног дентина , чија је грађа још неправилнија у односуна секундарни дентин ,
а он сам има тамну , мрку боју , тврђи је у односу на примарни дентин , на сондирање је неосетљив , а постојање и дебљину је могуће одредити на рендгенском снимку .
ЦЕМЕНТ - SUBSTANTIA OSSEA
Цемант је тврдо зубно ткиво које прекрива корен зуба , а у поређењу са глеђи и дентином знатно је мекши од њих . По свом саставу сличан је кости , због чега је и добио назив субстанција осеа .
Продукују га ЦЕМЕНТОБЛАСТИ , ћелије које припадају периодонцијуму . Цемант је жућкасте боје , али нешто тамнији у односу на дентин .
Дебљина није свуда иста . Најмања дебљина цемента је у пределу врата зуба , а највећа у пределу апекса тј . отвора на врху корена зуба .
Ово је логично јер цемент трпи највеће оптерећење управо у пределу врха корена зуба услед константних мастикаторних кретњи вилица .
Цементогенеза тј. стварање цемента , као и дентиногенеза траје у току читавог живота .
Разликујемо три врсте цемента :
1. Примарни цемент ,
2. Секундарни цемант и
3. Терцијарни цемент .
- Примарни цемент настаје у току развоја зуба тј. у току формирања корена . Како не садржи ћелијске елементе , већ је богат колагеним влакнима , називамо га и ацелуларни или фибриларни цемент .
- Секундарни цемент или целуларни цемент садржи ћелије ЦЕМЕНТОЦИТЕ . Због сличности са коштаним ткивом зове се ОСТЕОЦЕМЕНТ . Обично је локализован у апикалној трећини корена зуба .
- Терцијарни цемент настаје као последица патолошких надражаја или терапије канала корена .
Цемент се исхрањује преко периодонцијума , чиме се објашњава опстанак зуба и после екстирпације ( извлачења ) пулпе .
Цемент се налази у интимном контакту са глеђи зуба у пределу врата зуба, што називамо глеђно – цементна граница и тај однос може да буде тројак :
1. Додир – при чему се глеђ и цемент додирују у једној тачки која није већа од 0,2 mm
2. Преклапање – је најидеалнији вид односа глеђи и цемента при чему или глеђ или цемент прелазе један преко другог у пределу врата зуба чинећи тако дуплу баријеру .
Овакве зубе називамо осетљивим зубима јер се пацијенти жале на учестале јаке , продорне болове у виду севања при конзумацији хладних или топлих напитака и хране .
