ДИЈАГНОСТИКА И КЛИНИЧКА СЛИКА КАРИЈЕСА
Дијагноза каријеса се поставља на основу субјективног исказа пацијента и на бази објективног прегледа зуба помоћу стоматолошког огледалцета и стоматолошке сонде , као и других дијагностичких метода ( просветљавање и рендгенски снимак ) .
Када каријес разори глеђ и прошири се до дентина тј. када дентин дође у контакт са спољашњом средином , пацијент осећа бол на механичке , термичке и хемијске надражаје .
Бол је локализован и краткотрајан ( траје колико и надражај ) .
Изузетак је Caries profunda complicata , где болови трају нешто дуже .
Интензитет бола је индивидуалан .
Објективним прегледом или инспекцијом глеђи уочавају се промене у њеној боји и транспаренцији .
Сондирањем кариозне глеђи констатује се запињање сонде , односно постојање неравнина . Ако постоје збијеност и малпозиција зуба , апроксималне површине се испитују на каријес помоћу апроксималне сонде и свиленог конца .
Ако је каријесом захваћен дентин , објективним налазом се види кариозна шупљина у којоу сонда лако запада .
Каријес цемента се препознаје по промењеној боји .
То су обично удубљења браонкасте боје и нејасних граница , у које при сондирању запада врх сонде
ТЕРАПИЈА КАРИЈЕСА
Терапија кариозне лезије подразумева првенствено уклањање свих кариозних маса и надокнаду насталог дефекта неким од материјала за пуњење кавитета .
Крајњи циљ терапије је да се успостави првобитни облик зуба и рехабилитује његова функција .
Обрадом кариозне шупљине обтазује се КАВИТЕТ , чији облик треба да буде такав да обезбеди испуну сигурно лежиште у коме ће он издржати притисак жвакања .
Основне принципе кавитета препоручијо је Блек ( Black ) 1908 и њих се уз извесне модификације придражавамо још и данас .
- ОТВАРАЊЕ КАВИТЕТА СА ПРЕВЕНТИВНОМ ЕКСТЕНЗИЈОМ
Неопходно је широко отворити кавитет , како би он био приступачан оку и инструмантима за рад .
Приликом његовог отварања треба водити рачуна о превентивној екстензији , што значи да у кавитет треба укључити сва места која су подложна каријесу ( каријес предилекциона места ) , да би се спречило њихово накнадно јављање .
- БЕЗУСЛОВНО УКЛАЊАЊЕ СВИХ КАРИОЗНИХ МАСА
Један од најбитнији блекових принципа јесте потпуно уклањање кариесом измењеног дентина , јер се на тај начин спречава поновно активирање кариосног процеса и ширење према зубној пулпи .
- ФОРМА ОТПОРА КАВИТЕТА
Давање кавитету форме отпора значи да он треба да буде тако испрепарисан да његови зидови буду у стању да поднесу притисак жвакања .
Такође треба обезбедити да се на свим деловима кавитета може налазити довољан слој материјала за испуне како би и испун издржао притисак жвакања .
То се постиже уклањањем подминиране глеђи , равнањем дна кавитета , као и његовом довољном дубином .
Зидови треба да су вертикални у односу на дно кавитета .
- ФОРМА РЕТЕНЦИЈЕ
Форма ретенције кавитета подразумева давање таквог облика кавитету да испун који ће се у њега поставити не може да испадне или да се помера .
То се постиже формирањем таквог кавитета који има коцкаст облик са равним дном , при чему наспрамни зидови треба треба да буду паралелни или по новијим учењима благо подминирани тј , да је дно кавитета шире у односу на његов отвор .
Форма отпора и форма ретенције кавитета се међусобно допуњују .
- ФОРМА ОЛАКШАЊА
Дешава се да је приступ каријесној лезији отежан , те да би се могли испоштовати сви блекови принципи , потребно је кавитет проширити тј. успоставити форму олакшања . Тако се кавитети треће класе могу отворити са палатиналне стране , а кавитети друге класе са уклузалне површине .
- ФОРМИРАЊЕ РУБОВА КАВИТЕТА
Рубови кавитета обрађују се тако да буду паралелни са глеђним призмама , чиме се постиже њихова стабилност и интимнији контакт испуна са ткивом зуба .
- ТОАЛЕТА КАВИТЕТА
Тоалета кавитета обавља се након извршене препарације кавитета и подразумева њихово испирање , дезинфекцију и сушење .
Кавитет је потерабно најпре испрати млаком водом , чиме се ослобађа дентинска струготина која настаје препарацијом ( бушењем дентина) и пљувачке , а затим се дезинфикује неким благим средством ( 0,5 %- ним хлорамин , 3 % водоник пероксид тј. хидроген ) .
На крају се стерилном ватом и топлим ваздухом .
У овако припремљен кавитет стави се цементна подлога , а затим дефинитивни испун .
ПОДЕЛА КАВИТЕТА ПО БЛЕКУ
У зависности од локализације кариозне лезије , Блек је све кавитете поделио на 5 класа .
У новијој номенкулатури појављује се и 6 класа кола је у новијој историји придодата Блаковој подели .
I - kласa
У ову класу се сврставају кавитети на оклузалним површинама премолара и молара , форамне цекум и форамен моларе .
За препарацију кавитета прве класе употребљавају се дијамантска и челична сврдла и то најчешће она округла , фисурна и обрнутоконична .
Округлим сврдлима се отварају кавитет и уклања кариозни дентин .
Фисурним сврдлима се обрађују фисуре , равнају бочни зидови кавитета и закошавају глеђне ивице .
Обрнуто коничним борерима равна се дно кавитета и постиже благо подминирање бочних зидова .
II – класа
Овакву препарацију примењујемо уколико је каријес локализован на апроксималним површинама ( мезијалној или дисталној страни ) премолара и молара .
Препарација кавитета се изводи тако што се уз апроксимални кавитет који је примарни тј. главни јер је ту лоциран каријес препарише још један тј. помоћни кавитет локализован на оклузалној површини .
То су практично два кавитета ( оклузални и апроксимални ) који су апроксималним степеником повезани у један .
У највећем броју случајева кавитет треба отворити са оклузалне површине округлим сврдлима , напре дијамантима за турбину , а потом када се из глеђи пређе у дентин челиком монтираним на колењак . Између квржица налази се сужење тзв. ИСТМУС .
Дно кавитета равна се обрнутоконичним борерима , а зидови фисурним борерима .
Уколико с криозна лезија јави на обе апроксималне површине тј. истовремено и на мезијалној и на дисталној површини премолара и полара , оба апроксимална кавитета спајају се преко оклузалне површине .
Тако се добијају троповршински кавитети који су локализовани на мезиојалној , оклузалној и дисталној површини , скраћено МОД -кавитети .
Постоји важна разлика у препарацији виталних и депулпитисаних зуба . Поред осталог , кавитети су на депулпитисаним ( умртвљеним ) зубима обично пространији и захтевају већу количину материјала за испун .
III – класа
Овде убрајамо све кавитете на апроксималним површинама предњих зуба , при чему су сачувани углови на инцизалним ивицама .
Зависно од величине кариозне лезије и могућности обезбеђења ретенције , постоје две варијанте кавитета треће класе :
а) Трогласти кавитет на једној површини
б) Апроксимални кавитет се допуњује кавитетом на
оралној страни у кавитетом у виду ластиног репа .
Уколико се кариозне лезије јеве на обе апроксималне површине у исто време оне се могу спојити преко палатиналне површине при чему се добија троповршински кавитет , аналогно троповршинским кавитетимана моларима и премоларима . Пошто се спајају преко оралне површине зову се МЕЗИОПАЛАТОДИСТАЛНИ – МПД или МЕЗИОЛИНГВОДИСТАЛНИ – МЛД или ако се спајају преко инцизалне ивице МИД .
За уклањање кариозног дентина употребљавају се округла челична сврдла , а за препарацију дна кавитета обрнутоконични
борери мањег промера .
Ластин реп се преаприше обрнутоконичним борерима , а зидови равнају фисурним сврдлима .
IV- класа
Реч је о апроксималним кавитетима на предњим зубима ( од очњака до очњака у обе вилице ) при чему је мање или више оштећен инцизални угао .
Проблем при препарацији оваквих кавитетапредсавља и испоштовање форме отпора и ретенције кавитета .
Постоји неколико начина рекострукције ових кавитета , што зависи од степена и врсте оштећења , као и од стања и величине зуба . у принципу третман ове класе је исти као и код треће класе с тим што препарацију допуњују испрепарисани жлебови или јамице које радимо малим округлим сврдлима .
V – класа
Каријес код пете класе локализован је на глатким површинама зуба у гингивалним тј. цервикалним ( вратним ) трећинама вестибуларних и оралних површина горњих и доњих зуба .
Дефекти на овим површинама могу настати и ако последица ерозија и атриција
( трошење зубне супстанце без спољашњег посредника нпр. Шкрипање зуба у току сна )
Цервикални каријес много се чешће јавља на вестибуларним него на оралним површинама .
Ове кариозне лезије су обично плитке , дугуљасте и пружају се дуж гингиве ( у пракси се често каже да имају форму зрна пасуља ) .
Дно кавитета се препарише обрнутоконичним сврдлом , али не треба да буде равно , већ треба да прати конвекситет зуба .
VI – класа
Каријес може да се нађе и на каријес – имуним местима тј. на местима на којима се обично нејавља , а то су врхови квржица зуба , вестибуларне површине , инцизалне трећине секутића итд.
Каријес локализован на овим атипичним местима сврстава се у шесту класу , која је у новијој историји придодата Блековој номенкулатури .
