Стоматологија је наука која проучава превенцију , дијагнозу и терапију обољења , повреда и неправилности зуба , вилица и уста .
ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК СТОМАТОЛОГИЈЕ
Зубни квар , односно каријес , и човекова тежња да се ослободи болова које проузрокује оболели зуб стари су колико и људска раса . О томе сведоче бројни записи , као и подаци добијени проучавањем ископина , скелета и неких старих веровања и обичаја сачуваних и до данашњих дана
Најстарији писани документи везани за почетке стоматологије су староегипатски папируси настали око 3000. године п. н. е, на којима се види да је у то време постојала зубна медицина као посебна грана медицине
У праисторијско доба се сматрало да обољења зуба проузрокују демони у облику белог црва са црном главом који га буше .
Да би се зуб излечио требало је , дакле , уништити црва демона .
Један законик из 1700. године п. н. е. сведочи да је пракса зубне медицине била регулисана законом, а на тзв. Еберсовом папирусу се спомињу поједине болести зуба и узроци зубобоље.
Код старих Вавилонаца медицина је уживала огроман углед и била је регулисана законским прописима . За рад у медицини добијале су се и надокнаде зависно од положаја
и ранга пацијената , а предвиђене су биле и казне у случају злоупотребе праксе и за нестручан исход лечења .
Вавилонци су познавали морфологију зуба и анатомију усне дупље .
Оболеле зубе сматрали су узрочницима и других обољења , што ми данас знамо да јесте и може бити исправно становиште .
У кинеском документу познатом као „Канон медицине“ из 2697. године п. н. е. наводи се да су болести десни у старој Кини лечене чајевима и испирањем илистављањем појединих биљака у сам зуб .Ако знамо да неке од биљака као што је опјумски мак имају седативно и опијатно дејство отуда и оправданост оваквих поступака .
Кинези су веровали да се у зубу оболелом од каријеса налази бели црв са црном главом (због црне боје каријесног процеса на површини глеђи). Зубобољу су, између осталог, лечили и акупунктуром.
Стара јапанска зубна медицина била је слична кинеској. Јапанци су вадили зубе прстима без коришћења било каквих инструмената.
Међутим у општој медицини доминирала су религиозна схватања па су се оболели зуби најчешће лечили молитвама , али и стављањем иситњеног семена неких.
Осим писаних докумената, у многим археолошким налазиштима су пронађени материјални докази који указују да су се људи још у давна времена бавили надокнадом изгубљених зуба.
У гробовима Етрураца (10 - 4. век п. н. е.) пронађени су изузетно очувани примерци зубних протеза. Они су протетске надокнаде израђивали од златних трака. Стари Феничани су правили протезе од златне жице.
У VI веку пре нове ере у античкој Грчкој долази до великог напретка у области медицине . Лекари више нису морали бити свештеници , а лачили су ослањајући се на законе природе , на посматрања и искуства .
Хипократ је указао на сману зуба , као и на касно ницање умњака . Он је први указао и на могућност коришћења инструмената за зубе . Био је свестан значаја зуба , познавао је њихове болести , као и утицај тих болести на стање организма у опште . Посебно су га интересовале болести уста . Из тог доба постојао је рецепт за ублажавање болова код запаљења десни ( стоматитис ) и скорбута .
Скорбут је обољење које је данас искорењено , а које настаје као последица авитаминозе витамина Ц и манифестује се спонтаним крварењем и запаљенским процесом слузнице усана и усне шупљине .
Аристотел је први уочио разлику између зуба и кости .
У старих римљана зубна медицина је била високо развијена , о чему сведоче радови многих писаца . Зубна медицина је претходила општој медицини . У то доба су се увелико користиле протетске надокнаде у виду круница , мостова , протеза , за чије је прављење коришћено злато .
Римљани су велику пажњу поклањали хигијени, па су зубе прали сољу и уста испирали водом. Уместо чачкалице су користили рибље кости.
Целзус је писао о третману зубобоље и фрактура вилице.
Гален је први извршио класификацију зуба на секутиће, очњаке и кутњаке. Знао је да се унутар зуба налази живац и један је од првих који је говорио о пуњењу зуба
Једино су Арапи у то време дали известан допринос медицинској науци , нарочито анатомији , хемији и фармакологији . У зубној медицини они су били заговорници конзервативног лечења јер се Куран ( света књига муслимана ) противио крвавим интервенцијама .
Познати арапски хирург, Абулказис је написао енциклопедију медицине под именом „Ал Тасариф“ у којој је, између осталог, описао и зубне инструменте. Он је сматрао да недостајући зуби требају бити замењени вештачким, људским или зубима направљеним од воловских костију
У доба ренесансе све области медицине доживљавају процват .Почели су да се користе нови инструменти за екстракцију зуба .Појављују се разне књиге из области денталне проблематике .
Леонардо да Винчи је установио тачан број зуба и њихових коренова .Такође је дао описе зуба и уочио да сваком зубу одговара односни зуб у супротној вилици . Бенедети је описао повреде зуба, утицај живе на зубна ткива и употребу опијума као аналгетика
У Лајпцигу је 1530. објављена „Мала медицинска књига о свим врстама болести зуба“, прва књига посвећена само стоматологији. У њој се обрађују теме из оралне хигијене, вађења зуба, препарације кавитета и постављања испуна од злата.
Амброаз Паре је 1575. објавио „Комплетне радове“ у којима се говори и о лечењу и вађењу зуба и третману прелома вилице.
* Савремена стоматологија почиње да се развија тек у XIX веку .
Она се бави изучавањем и лечењем не само оболелих зуба него и усне дупље у целини Јaвљају се нове теорије о настанку каријеса и препоручују нове методе за лечење зуба и уопште уста .
Усавршавају се и методе протетске рехабилитације .
Велика научна открића у XIX веку , нарочито на пољу медицине , имају значајан утицај и на развој стоматологије .
У XIX веку појављују се многа значајна имена која су својим радом и учењем задужила стоматологију , а то су Бонвил , Блек Милер , Гизи , Пјер Фошар који није прихватао „теорију црва“ и познавао је технику уклањања кариозних маса и пломбирања зуба оловом., Енгл и многи други
Стерилизације и асептични рад се у хирургију уводе захваљујући Листеру , пронађена је бризгалица за ињекције , а Рендген открива X- зраке .
Пронађени су нови материјали и усавршени дентални инструменти . Зубне ординације се опремају одговарајућим столицама и бушилицама за препарацију зуба и добијају изглед сличан данашњем .
Међународна стоматолошка федерација (фр. Fédération dentaire internationale) је основана 1900. године.
Прва четкица за зубе са синтетичким влакнима се појављује 1938. Прве пасте са флуоридима, које су се показале веома ефикасним у превенцији каријеса, изашле су на тржиште 1950. Почетком шесдесетих година 20. века почињу да се користе композитни материјали за пуњење зуба и у употребу улазе ласери.
Од 1990. започиње ера естетске стоматологије, која се одликује све широм употребом материјала у боји зуба, прављењем зубних навлака и имплантата итд.
Сазнање да се обољење зуба и уста могу одражавати на стање организма у целини допринело је повезивању стоматологије са осталим медицинским дисциплинама. Као резултат развоја стоматолошке науке издвајају се поједине њене гране као што су :
- Болести зуба ,
- Болести уста ,
- Дечја и превентивна стоматологија ,
- Ортопедија вилица ,
- Стоматолошка протетика
- Орална хирургија и
- Максилофацијална хирургија .
- Максилофацијална хирургија .
