СУВО РАДНО ПОЉЕ

      За успешан рад у лечењу оболелих зуба неопходно је успоставити суво радно поље .
      То значи да помоћу одређених средстава треба спречити прилив пљувачке на места захвата , што стоматологу олакшава лакши и прегледнији рад и правилно постављање испуна ,а при раду у каналу корена зуба обезбеђује услове за асептичан рад .

        Разликујемо два основна сува радна поља и то према начину на који се обезбеђују и ефекту који се постиже :
1.      Релативно сво радно поље
2.      Апсолутно суво радно поље .

За успостављање релативног сувог радног поља служе нам : сисаљка ( аспиратор за пљувачку )  и ватеролне .

ВАТЕРОЛНЕ се стављају на маста где се завршавају изводни канали већих пљувачних жлезда и у форникс у пределу зуба на коме се ради .

     Стављањем ватеролне у букални предео горње вилице спречава се прилив пљувачке из Стеноновог канала , тј. из изводног канала паротидне пљувачне жлезде .Наиме овај канал се пружа од жлезде укосо и на доле и завршава се малим отвором на букалној слузокожи у пројекцији коренова првог горњег молара .

     Стављањем ватеролне у овај регион блокира се изливање саливе на зубе горње вилице .

      Уколико се ради на доњим зубима , ватероне је неопходно поставити сублингвално тј. на под усне дупље , између зубног лука и језика , стране на којој се ради , тј. тамо где се налазе изводни канали сублингвалних и субмандубуларних пљувачних жлезда .
     Наравно на овим местима ватеролне се морају често мењати и то много чешће него на изводу паротидне жлезде јер је саливација овде обимнија , а и сва укупна количина саливе се скупља под утицајем силе земљине теже на поду усне дупље .
 
     Ватеролне се уносе и постављају помоћу стоматолошке пинцете , при чему треба предходно екартирати образ , усну и језик стоматолишким огледалцетом .
    Код осетљивих пацијената ватеролна може да оштети слузокожу надражејем чему доприноси и само смањено лучење пљувачке и исушивање сузокоже .
Зато , уколико се ватеролна залепи за слузокожу нипошто не смемо насилно вући ватеролну или је нагло истргнути из уста , јер ће мо откинути и део оралне слузнице , него треба напре , ватеролну полагано наквасити водом и онда је лагано уклонити из усне дупље .

У доњој вилици је због покретања језика много теже поставити ватеролне са оралне стране , па се због тога препоручује употреба инструманата за фиксацију ватеролни и језика тзв. АУТОМАТОМ .

СИСАЉКА се састоји од радног дела и држача , а преко гуменог црева је повезана за унит апарат или стојећу фонтану . Радни део сисаљке сатавља се на под усне дупље па сисаљка због тога има специфичан облик , као упитник .
    Постоје стандардне металне сисаљке које се стерилишу у аутоклавима , али се оне данас јако ретко користе , и уместо њих користимо сисаљке од пластике које су за једнократну употребу и после сваког пацијента се бацају .

Задатак стоматолошке сестре техничара је да после интервенције скине и баци сисаљку , да алкохолом или неким другим дезинфекционим средством пребрише гумени наставак сисаљке и да гумено црево испере од накупљене пљувачке .


За успостављање апсолутног сувог радног поља користимо КОФЕРДАМ .  Кофердам не само да апсолутно анулира присуство пљувачке у току рада са пацијентом , него и штити меке делове усне дупље од повреда при раду са инструментима и каустичним средствима и затвара улаз у ждрело , чиме се спречава могућност гутања и аспирације инструмената и материјала .

Делови кофердама су :
-          танка еластична кофердам – гума ,
-          квачице или клемице и конац за фиксацију кофердам – гуме ,
-          клешта за бушење рупица на кофердам гуми ,
-          клешта за постављање квачица ,
-          тегови и еластичне траке са штипаљкама помоћу којих се држе крајеви кофердама изван уста .


Кофердам се поставља на следећи начин :

      Најпре се од ролне исече комад кофердам гуме потребне величине и стави , орјентационо преко зуба који ће бити укључени у рад , да би на унутрашњој страни остали отисци тих зуба . На тим местима пробуши се одговорајући број рупица помоћу кофердам – клешта . Величина рупица зависиће од величине зуба који ће бити укључени у рад . Затим се одаберу одговарајуће квачице и проба да ли добро обухватају врат зуба .
 Кофердам гума се може поставити на више начина и неколико различитих техника поставке , али је крајњи резултат увек исти , потпуна изолација зуба на којим ће се радити терапија од остатка дела усне дупље
 Када се кофердам гума намести тако да се рупице навуку на зубе , а потом фиксирају квачицама и  лигатурама од свиленог конца у пределу врата зуба . Горњи крајеви кофердам – гуме фиксирају се помоћу штипаљки и еластичне траке која обухвата главу пацијента . На доње крајеве гуме стављају се тегови .
 При постављању кофердама стоматолошка сестра техничар треба да стоји са леве стране и да помаже лекару тиме што ће му додавати клешта , маказе , квачице , конац и придржавати гуму при навлачењу на зубе .